Muhammed Mutevelli Ša'ravi
U Bici na Bedru – prvoj bici u islamu, mnogi prvaci Kurejšija bijahu ubijeni a mnogi od njih padoše u ropstvo. Među onima koji su ubijeni bio je i kurejševićki prvak Ebu Ukbe el-Haris. Bijaše jedan od uglednika Kurejša. Ko ga je ubio? Ubio ga je ashab Hubejb ibn Adijj el-Ensari el-Evsijj. El-Ensari znači da je bio iz Medine, a el-Evsijj da je pripadao plemenu Evs. On je ubio Ebu Ukbeta, odnosno Harisa ibn Amira. Nakon toga, mušrici iz plemena Kurejš su smišljali spletke kako da se dočepaju muslimana, ubica svojih prvaka, pa su poslali haber Poslaniku, s.a.v.s., da su primili islam i da od njega mole da im pošalje grupu odabranih i učenih ljudi da ih podučavaju islamu. Poslanik, s.a.v.s., im je poslao desetoricu biranih ljudi koje su oni prevarili i gotovo sve pobili. Oni koji su uspjeli pobjeći bili su Hubejb ibn Adijj i Zejd ibn ed-Desine. Ali, Hubejb i on su pali u zarobljeništvo. Kada je grupa mušrika zarobila Hubejba, saznali su da je on, zapravo, ubio oca Ukbeta el-Harisa, pa ga prodadoše njegovom plemenu da bi osvetili svog prvaka. Ali, on ga ne htjede isprva odmah ubiti već ga živog razape na krst koji su napravili od dva debla palme. Kada su ga živog razapeli, a ubio ga je lično sin Ukbeta ibn Harisa, ostaviše ga na deblu palme da visi tako mrtav.[1] Tada je Poslanik, s.a.v.s., u Medini rekao: – Ko spusti Hubejba sa njegovog drveta imat će Džennet? Zubejr, r.a., reče: – Ja ću Allahov poslaniče! Mikdad ibn Amr reče: – I ja ću sa njim Allahov poslaniče! Pa odoše u Mekku. Kad tamo stigoše, nađoše Hubejba razapetog na krstu. On već bijaše umro.[2] Oko njega bijaše 40 Kurejševića koji ga čuvahu. Njih dvojica iskoristiše njihovu nepažnju pa odoše do drveta i ugrabiše tijelo Hubejba pa pobjegoše. Kada su čuvari shvatili da Hubejba više nema, okupiše sedamdesetoricu da zaprate njihove tragove i uhvate ih. Kada ih je Zubejr vidio, dohvati Hubejba i baci ga na zemlju. Potom pogleda u njega i vidje da ga je zemlja već progutala![3] (Naravno. Pa islam se ustalio i putem mirakula!) Nakon toga on se okrenu prema sedamdesetorici, skide svoj turban i u svom stilu reče: – Ja sam Zubejr ibn el-Avvam. Majka mi je Safijja bint Abdulmutallib, a moj drug Mikdad bin Amr. Ako hoćete mogu da se sa vama nadmećem u plemstvu (vi recite iz kojeg ste roda a ja ću vama kazati ko sam ja), ako hoćete mogu vas potući, a ako hoćete možete se i razići? „Razići ćemo se, ipak“ – rekoše. Pa se raziđoše.
Kada su otišli kod Allahovog poslanika, s.a.v.s., on ih obradova Džennetom.
Umama, žena koja je boravila na mjestu gdje je Hubejb bio zarobljen, inače, kći Hedžira koji ga je otkupio da bi ga prodao Ukbetu koji će ga kasnije ubiti pričala je: – Tako mi Allaha, vidjela sam Adijja kako jede grožđe čiji grozd bijaše veličine ljudske glave, a tako mi Allaha, tada u Mekki ne bijaše ni bašče ni grožđa, već je to bila nafaka koju mu je Allah spustio.
A kada su došli da ubiju Adijja im je još rekao: – Dozvolite mi da radi Allaha klanjam dva rekata. Oni mu dozvoliše, pa kad je završio s namazom, otišao je do njih i rekao: – Da se nisam bojao da ćete reći kako sam sa odugovlačenjem namaza samo htio usporiti smrt, duže bih klanjao. Onda je rekao:
-Moj Allahu mi smo dostavili poslanicu Tvoga poslanika, a Ti njemu sutradan dostavi ono što sa nama čine. Moj Allahu! Pobroj sve ovdje prisutne, uništi ih sve do jednog i nikog od njih ne poštedi. Pošto sam mučen kao musliman, svejedno mi je na koji način ću umrijeti u ime Allaha, jer ovo je u Božije ime. Ako On želi, On će blagosloviti odsječene udove moga tijela.[4]
To je posljednje što je kazao.
اللهم أحصهم عدداً، واقتلهم بدداً، ولا تغادر منهم أحدا .ولست أبالي حين أقتل مسلمًا على أي جنب كان في الله مصرعي وذلك في ذات الإله وإن يشأ يبارك على أوصال شلو ممــزع
[1] Kada su htjeli da ubiju Hubejba ibn Adijja on je Allahu uputio dovu: اللهم انا بلغنا رسالة رسولك فبلغ الغداة ماذا يصنع بنا! Moj Allahu, mi smo dostavili poslanicu Tvoga poslanika, (s.av.s.), a Ti dostavi sustra šta sa nama čine! Allah je prihvatio dovu Hubejba ibn Adijja pa je tada Vjerovjesnik u Medini rekao: Ko će spustiti Hubejba sa njegovog drveta, imat će Džennet? (prim.prev.)
[2] Zanimljivo je koliko su ashabi Allahovog poslanika, s.a.v.s., poklanjali pažnju higijeni u svakom trenutku. Buharija spominje da su ga neko vrijeme držali u zatočeništvu pa kada se približilo vrijeme njegovog smaknuća, on zatraži britvu od jedne Harisove kćeri da ukloni dlake sa stidnog mjesta te mu ona i posudi. Ona je imala malog sina koji u momentu njene nepažnje priđe Hubejbu i sjede u njegovo krilo. Žena se prestravila misleći da će ga ubiti sveteći im se, a Hubejb joj reče: ”Bojiš se da ću ga ubiti? Ja to nikada ne bih učinio, ne daj Bože!“ Potom ga izvedoše iz Harema da ga ubiju. (prim.prev.).
[3] Nakon toga Hubejb ibn Adijj je prozvan Beli'u-l-erd – onaj kojeg je Zemlja progutala. (prim.prev.).
[4] Snimak predavanja Šejha Ša'ravija možete pogledati na: https://www.youtube.com/watch?v=xhDPuGR7rEs