Pjesnik sa ćupom
Pripovijeda se da je jedan siromašni pjesnik dobio ukor od svoje žene zbog siromaštva, pa ga je i, prosto, istjerala iz kuće rekavši mu da donese nešto hrane kući. On je uzeo ćup i zaputio se da odnekuda donese hranu. Idući tako, primjeti gužvu na jedno inače mirno mjesto, te vide kako ljudi dolaze i odlaze tamo. On se zapita, gdje ide sav taj narod? Odgovoriše mu da je bajram i da je halifa pozvao uglednike među učenjacima i pjesnicima. Ko god ode kod njega on će ga darovati vrijednim poklonima a naročito pjesnike.
Tako i on odluči da se zaputi sa njima noseći svoj ćup na ramenima. Kada je on stigao pjesnici su već završavali svoju posjetu. Neko od njih je dobio hiljadu dinara, neko par stotina, a rijetko ko samo stotinu dinara. Dođe i red na njega, iako se za takav susret nije uopšte spremao. Halifa ga s podsmjehom upita:
Šta nam to ima za reći vlasnik ćupa?
Svi se nasmijaše.
On mu kaza:
ولما رأيت الناس شدوا رحالهم …..إلى بحرك الطامي أتيت بجرتي
Kada vidjeh da se ljudi zaputiše,
ka tvom moru prepunom dobročinstva,
dođoh i ja sa svojim ćupom.
Bistrina i rječitost ovog čovjeka zadivi halifu, iako je rekao tek jedan stih, pa naredi da mu napune ćup zlatom.
Pjesnik iziđe sav sretan. Obzirom da je prije ovoga bio veliki siromah kad god bi vidio siromaha on bi ga darovao iz onog ćupa po jedan zlatnik. Tako sve podijeli. Pjesnici koji mu zavidješe na lijepim stihovima i dobročinstvu rekoše to halifi i natovariše mu da se on pri tom bahato ponašao i da svakom dijeli kapom i čarapom. I to im ne bi dovoljno već mu kazaše:
Čestiti halifo, ti si preči da na ovaj blagdan udjeljuješ drugima od tog skorojevića!
Halifa se zbog toga rasrdi i naredi da mu ga u dvorac ponovo dovedu. Kada ga dovedoše halifa mu reče:
Zar si se to čovječe, stavio u moj položaj pa udjeljuješ milostinju drugima? Ja sam ti dao milostinju zbog tvog siromaštva i da znaš da ja imam više motiva od tebe da pomažem siromahe.
Pjesnik mu reče:
يجود علينا الخيرون بمالهم….
ونحن بمال الخيرين نجود
الناس للناس مادام الوفاء بهم ….
والعسر واليسر اوقات وساعات
وأكرم الناس ما بين الورى رجل ….
تقضى على يده للناس حاجات
ﻻ تقطعنّ يد المعروف عن أحــد ……
مـا دمـت تـقدر واﻻيـام تـــارات
واذكر فضيلة صنع الله إذ جعلت ….
إليك ﻻ لك عند الناس حاجـــات
فمات قوم وما مــاتت فضائلهم ….
وعاش قوم وهم في الناس أموات
Čestiti halifo,
Svojim imetkom daruju nas dobri ljudi,
a imetkom dobrih ljudi mi darujemo druge.
Ljudi su ljudi sve dok imaju čestitosti,
I teškoća i lahkoća su prolazni trenuci,
Najčestitiji među komšijama je čovjek koji ljudima pomaže,
Nemoj prekidati dobročinstvo prema nikom,
Sve dok si kadar i dok dani traju,
I sjeti se dobrote Allahove prema tebi,
Kada je učinio da ljudi od tebe,
a ne ti od njih, pomoć traže,
ko god umre, njegova dobročinstva neće umrijeti,
i mnogi žive a kod ljudi su već umrli.
To se halifi dopade pa naredi da mu se po drugi put napuni ćup zlatom. Kako je on krenuo da ide ispade mu jedan zlatnik a on pohrli da ga uzme. Ionako ljubomorni, pjesnici odmah rekoše halifi da je dotični pjesnik veoma pohlepan i da juri za jedan jedini zlatnik. On se u čuđenju zapita:
Zar da juriš za jednim zlatnikom a dva puta sam ti ćup napunio?
On mu odgovori:
Čestiti halifo, nisam ja pojurio za zlatnikom zato što sam nezasit i pohlepan već zato što sam se uplašio da ga neko od tvojih sluga ne zgazi a na njemu je upisano tvoje časno ime.“
Napunite mu ćup po treći put!
Naredi halifa, a pjesnik ode kod svoje žene sa ćupom punim zlata.
Preveo,
Džemo Redžematović