Tri pro-evropska projekta Omera bin Abdulaziza

Skromni kabur velikog čovjeka, Omer bin Abdulaziza

Skromni kabur velikog čovjeka, Omer bin Abdulaziza

Na prvi pogled, Evropa brine o svima. Na drugi pogled, ona u stvari brine samo o sebi. Da li su oba pogleda jednako bistra, nije možda ni vrijeme da dokazujemo. Istina stoji na čvrstim nogama, a ona glasi: Da bi ušli u Evropu, vi morate biti ona. Prirodu te „evropske brige nad brigama“, možda najbolje na svojoj koži osjeća Turska, koja do dan-danas ima status „dekor evropske avlije“.  U suštini, nije poenta brinuti o nekom u smislu da je vaša briga napor da nekog drugačijeg učinite vama sličnima. „Nema Evrope bez evropskih standarda“, toliko puta izvikivani šartovi kabula savremene evropske demokratije.

Nego, nije mi namjera mjeriti savremene geo-političke međe, daleko bilo.  Graditelji novog vrlog svijeta vole ove teme. A meni je namjera vratiti se jednom nogom u prošlost i pitati se glasno: Aman ja rabbi, da li bi evropski komesar za proširenje dao pozitivan išaret da Omer bin Abdulaziz, sa svojim islamskim hilafetom uđe u Evropsku uniju?

Različiti sistemi islamske vlasti, od zlatnog – Četvorice pravednika, do nama historijski najbližeg, Osmanskog hilafeta,  brinuli su o različitom, ali i bez razlike.

Da bi ušao u EU, peti nakon četvorice pravednih halifa, Omer bin Abdulaziz, imao je možda nekolike važne državne odluke, kojima bih ga delegirao za blaženo članstvo u EU.

Prva odluka:

Prvi čovjek jedinstvene islamske države iznosi  javnosti svoju prvu odluku:

من كان له دين فقضاء دينه من بيت المال المسلمين

„Ko bude imao duga, njegov dug će isplatiti Centralna blagajna svih muslimana.“

Možda bi se dobri halifa Omer bin Abdulaziz dvoumio oko ulaska u EU,  preplašenu i poljuljanu krizom.  Jer, brojne zemlje današnje, „svebrinuće“ Evrope, obavezuju svoje građane da vraćaju državne dugove. Islamska država Omer bin Abdulaziza, vraćala je dugove svojih građana.  U svojoj odluci halifa nije rekao: „Koji god musliman bude imao duga“. Nije halifa izuzeo nikog ko je živio pod njegovom pravednom vlašću i bio pritisnut teretom duga.

 

Druga odluka:

من أراد الزواج فزواجه من بين المال المسلمين

„Ko bude želio da stupi u brak, trošak njegove ženidbe će isplatiti Centralna blagajna svih muslimana.“

Danas, kao i tada, visok mehr – vjenčani dar je bio prepreka stupanju u brak. Ni danas, širom islamskog svijeta mnogi mladi ljudi ne stupaju na vrijeme u brak, jer nisu u stanju obezbijediti visoko podignuti level vjenčanog dara. Ovakvo je stanje u brojnim arapskim i  muslimanskim zemljama. Pod izgovorom obezbjeđivanja finansijske zaštite za ženu,  mehr je toliko veliki da se mogu ženiti samo imućni. Po ovome, muslimani sa Zapada, osobito autohtoni muslimani Evrope, bliži su Omer bin Abdulazizu od muslimana arapskog i većinski-muslimanskog svijeta. Za njih je mehr simbolična dužnost,  formalna i nikada nije prepreka braku mladih ljudi, koji nemaju mnogo novca a imaju puno ljubavi. Voljeni naš Resulullah, s.a.v.s., je rekao za žene:

خيرهن أقلهن مهورا

„Najbolje od njih (žena) su one čiji je vjenčani dar najmanji.“

Da bi doveo stvari u ravnotežu, halifa Omer, r.a., je  investirao državni novac da omogući i siromašnima da stupe u brak. Jer je bračna zajednica spas, civilizacijski obrazac i formula blagostanja u društvu. Vrijedi investirati u zakonit brak, jer se zakonitim brakom gradi zdravo društvo, zasnovano na poštovanju vrijednosti. Znao je to dobri halifa. Znao je da ljudi, ma koje vjere, ne trebaju živjeti u čoporima gdje se ne zna ko je kome šta, poput nekih životinjskih vrsta.

 

Treća odluka

من كان له عبد يعتقه و ثمن عتقه من بيت المال المسلمين

Ko bude imao roba, neka ga oslobodi, a cijenu njegove slobode  će isplatiti Centralna blagajna svih muslimana.“

 

Vjerujem da bi saznanje današnjih evropskih dužnosnika da je Omer bin Abdulaziz investirao državni novac u projekat dokidanja ropstva, rezultiralo pozitivnim mišljenjem o njemu kao lideru, i islamu kao sistemu po kom vodi život i državnu politiku. Ono što možda dužnosnici ne znaju, je da je ropstvo u njegovo vrijeme nosilo ime ropstvo, ali je bilo sasvim blisko slobodi. U Evropi danas nema ropstva, ta riječ ne može u stvarnom značenju biti pravno primjenjiva. Međutim, ropstvo je ropstvo, i islam ga je postepeno dokidao. Da je to ropstvo savršen društveni odnos, halifa bi ga ostavio takvim. Treća bi odluka bila lišena smisla.

Ali, prepustimo se neobaveznoj komparaciji. U ropstvu iz vremena halife, vlasnik je svog roba morao oblačiti kako sebe oblači, hraniti ga kako sebe hrani, nije ga smijo tući, vrijeđati njegovo dostojanstvo.  U slobodi Evrope, gdje nema ropstva u pojmovniku, ima ga u privatnim i državnim kompanijama, moćnim korporacijama. Najveći uglednik iz Omerovog doba, morao je svog slugu obući i hraniti kako sebe hrani. Međutim, pokušajmo se pitati: Koji bi biznismen ili svjetski moćnik danas svog slugu obukao u Armani, hranio ga kavijarom, vozao ga Jaguarom?

I pored svih povlastica koje rob ima u šerijatu, halifa Omer ipak insistira da je sloboda skuplja. O kojoj se slobodi govori danas, kada hiljade ljudi crkavaju od umora u pogonima velikih korporacija, kao „jeftina radna snaga Azije“? Oni su slobodni na papiru, robovi u stvarnosti.

Generalno, to što ste neku nepravdu prestali da zovete njenim pravim imenom, ne znači da ste je dokinuli. To što je svijet dokinuo ropstvo na papiru, ne znači da ga je nestalo u životu. Pitajte hiljade onih čiji teški rad ni izbliza nije adekvatno plaćen.

 

Na kraju, islam ne mrzi Evropu, i mnoga praktična rješenja socijalne pravde, poštovanja, jednakosti, slobode mišljenja i izražavanja, islam bi potpisao  kao šerijatski prihvatljiva. Znamo da je pravda potpuna ako jednako važi za sve. Kada postane samo nečija, onda ona postaje privilegija, a ne pravda.  Kod Omera, nije bilo razlike da li je dugom opterećen musliman, Jevrej ili hrišćanin. Oni su bili građani njegovog hilafeta. Čak, dobar dio robova čije je oslobađanje plaćao iz državne blagajne, nisu bili muslimani.

Konačno, možda bi ti Omere mogao u Evropu, sa ova tri projekta. Uz uslov, da nisi Omer nego Oliver.

Rahmet Svemilosnog molim duši tvojoj pravednoj plemeniti halifo!

Gospođi Evropi, i svima koji su postali robovi savremene slobode, izrazi dubokog sažaljenja.

 

 

 

Enis Burdžović 

Tags:

No Comments

    Leave a reply