Svako djelo pripada čovjeku osim posta

Svako djelo pripada čovjeku osim posta

Svako djelo pripada čovjeku osim posta

Prenose Šejhan (Buhari i Muslim) od Ebu Hurejre, r.a., da je rekao: „Rekao je Poslanik, s.a.v.s.: „Uzvišeni Allah je rekao:“Svako djelo pripada sinu Ademovom, osim posta: on je Moj i Ja za njega naročito nagrađujem. Post je štit. Pa kada neko od vas posti neka ne govori ružne riječi i neka se ne svađa. A ako ga neko ruži ili zapovijeda kavgu, neka rekne: ja, doista, postim! Tako mi Onog u čijoj je Ruci duša Muhammedova, postačov zadah iz usta draži je Allahu od mirisa mošusa (miska). Postač ima dvije radosti kojima se raduje: kada se omrsi raduje se svome iftaru, te kada sretne svoga Gospodara, raduje se svome postu“. Istinu je rekao Allahov poslanik.

Pripajanje iz počasti

U ovom hadisu prenosi nam Vjerovjesnik, s.a.v.s., od Uzvišenog Allaha koji u hadisi-kudsiji kaže: „Svako djelo sina Ademovog pripada njemu, osim posta. On je Moj i Ja za njega naročito nagrađujem“! Ovaj dodatak od Allaha, dž.š., i pripajanje posta Njegovom svetom Biću, dodatak je počasti i miloduha, kao što se, recimo, za džamiju ili Ka'bu kaže: Allahova kuća (Bejtullah), a sva zemlja pripada Allahu. Ili kada se za dobru devu kaže Allahova deva (Nakatullah) a sve deve i stvari pripadaju samo Allahu, dž.š.

Bogoslužje koje je isključivo radi Allaha

Dodatak počasti i miloduha, tako što je Allah, dž.š., počastio pripojivši ga sa Sobom, bez ostalih bogoslužja, znak je da ova obaveza (farz) posjeduje značajnu karakteristiku koju drugi ibadeti nemaju. S ovim ibadetom se ne obožava niko drugi osim Allaha. Preko svih bogoslužja obožavala su se lažna božanstva i kipovi koje su vremenom obožavali politeisti (mušrici). Takav je slučaj sa namazom. Koliko li se tada klanjalo, poklanjalo i padalo ničice nekom drugom pored Allaha!? Ili, recimo, kada je u pitanju dova – koliko li su se pored Allaha nekom drugom molili!? A kada su u pitanju žrtvenici (kurbani) i milostinje (sadake); koliko li se toga prinijelo nekom drugom pored Allaha!? Ali, ne zna se da je neko postio radi nekog drugog osim radi Allaha. Tako kažu učenjaci (ulema). Oni su, također, rekli da post ima jednu karakteristiku koju drugi ibadeti nemaju – u postu nema licemjerstva, jer se sastoji od apstinencije, uskraćivanja i zabrane. A apstinencija i zabrana se ne mogu vidjeti. To ljudi ne mogu vidjeti jer pogled ne dopire do posta, osim da čovjek sam drugima obznani da posti. A što se samog posta tiče, on se ne može vidjeti niti osjetiti.

Nagrada postača

Post je ibadet koji se striktno čini iskreno radi Allaha, dž.š., pa stoga s pravom zaslužuje da ima poseban status kod Allaha. Zatim, postoji druga stvar: u ovom bogoslužju postoji poteškoća jer čovjek izgladnjuje svoju nutrinu, ožedni i ostavlja sve svoje strasti radi Uzvišenog Allaha. To saznajemo iz hadisa kojeg Ibn Huzejme i dr. prenosi u svome Sahihu: „Svako djelo sina Ademovog pripada njemu. Dobro djelo se nagrađuje od deset do sedam stotina puta. Allah je rekao: „Osim posta, jer je on radi Mene i Ja za njega naročito nagrađujem. On ostavlja hranu radi Mene; ostavlja piće radi Mene; ostavlja slast radi Mene; ostavlja ženu radi Mene…“

To znači da se sami Allah obavezao dati nagradu postačima. On ih hrani Svojom Rukom (snagom, prim.prev.) a Plemeniti kada se obaveže da daruje nagradu, onda je obilato daruje. To ne ostavlja Svojim opunomoćenicima niti čuvarima riznica, već Sam to učini. A Allahovom davanju nema kraja, jer je on Najplemenitiji od svi plemenitih, on je bogat koji posjeduje nebesa i Zemlju i sve što je među njima.

Djela se razlikuju po količini nagrade. Postoji djelo koje se desetostruko nagrađuje, ima djela koja se nagrađuju i do sedam stotina puta, ima onih koja se nagrađuju duplo, a ima onih čiju nagradu zna jedino Allah, dž.š.
Allah, dž.š., u vezi strpljivih kaže: „Samo oni koji budu strpljivi biće bez računa nagrađeni“ (Ez-Zumer: 10). A „post je polovina strpljivosti“ Imajući ovo u vidu, nagrada za postače je beskrajna.

Post nam je potreban

Potom, u nastavku ovog hadisa, Poslanik, s.a.v.s., nam pojašnjava koja vrsta posta zaslužuje da se dovede u vezu sa Allahom i da nagrada za to bude neograničena kod Njega, pa kaže: „Post je štit“. Dakle, poput štita kojeg ljudi u ratovima koriste da ih nebi probilo koplje ili strijela. On čuva grudi i život ratnika. Takav je i post, jer se u hadisu naglašava: „Post vam je štit od vatre, poput štita koji vas čuva u borbi“. U drugom hadisu se kaže: „Post je štit i čuvar od vatre“. On je štit koji čuva od grijeha i grešaka na ovom svijetu i čuva ga od vatre na Budućem svijetu. A to u slučaju da se ne probije taj štit, kako se navodi u hadisu: „Post je štit sve dok se ne probije“. U drugoj predaji se kaže: „Post vam je štit sve dok ga ne probijete. Rekoše: „A čime se probija, o Božiji Poslaniče?“ Reče: “Laganjem i ogovaranjem“. Taj štit se probija ogovaranjem, laganjem, činjenjem grijeha koje kvare post i eliminiraju njegove tragove, tako da on ne vodi bogobojaznosti (takvaluku) koja je plod posta, kao što nam u Kur'anu Allah, dž.š., veli: „O vjernici! Propisuje vam se post, kao što je propisan onima prije vas, da biste se grijeha klonili“ (El-Bekare: 183).

Uticaj griješenja na post

Stoga, Aiša, r.a. – Majka vjernika, smatra da onaj koji laže i ogovara u toku posta da se iftario i da je dužan da taj dan naposti. Takvog mišljenja su imami El-Evzai i Es-Sevri. Prvi je imam Šama, a drugi Iraka. Dakle, mišljenja su da onaj koji laže i ogovara da je pokvario post i da je dužan taj dan napostiti, kao što se u drugom hadisu veli: „Ko se ne prođe lažnog govora i postupka prema njemu, onda Allahu nije stalo da on ostavlja hranu i piće“. Odnosno, njegov post nema nikakvog značaja kod Allaha.
To je mišljenje hazreti Aiše i te dvojice imama.

Međutim, većina (džumhur) islamskih pravnika (fukaha) mišljenja su da u tom slučaju nije potrebno da se taj dan naposti, već će takav postač biti uskraćen sevapa i nagrade. Nagrada posta za taj dan će mu biti uskraćena! Ima li veće nesreće i gubitka: da čovjek cio dan gladuje i bude žedan, a da na kraju ne dobije nagradu i sevap za to!?
To je pravi bankrot!

Postaču, uzvrati dobrim

Poslanik, s.a.v.s., zatim veli: „Kada neko od vas posti neka ne brblja i neka ne viče“. Na njemu je da čuva post od brbljanja (refes) odnosno, od bezobrazluka i svega ružnoga. „I neka ne viče“ – neka ne diže glas među ljudima. Neka bude smiren i sabran. Nemoj svoj post da učini raspravkom a svoj dan borbom sa ljudima. To nikako, jer post je određen da bude odgajatelj volje i vaspitač duše. „Pa ako ga neko ruži ili zapovijeda kavgu, neka kaže: ja, doista, postim!“ Znači ne treba da na zlo uzvrati zlim, već treba da uzvrati dobrim: „Dobro i zlo nisu isto! Zlo dobrim uzvrati, pa će ti dušmanin tvoj odjednom prisni prijatelj postati. To mogu postići samo strpljivi; to mogu postići samo vrlo sretni“ (Fussilet: 34-35). Ako je ovo svojstveno svim ljudima, onda je preče da bude karakteristika postača. Stoga, Poslanik, a.s., nas je podučio da kada postimo pa nas neko ruži i hoće da se svađa sa nama, da ne uzvraćamo istom mjerom već da kažemo: Moj Gospodaru, ja postim, i da to ponovi dva puta, ako hoće. Da li da to kaže jezikom ili srcem, ili jezikom i srcem, zajedno? Ovo zadnje je bolje: da se obrati svojoj duši i svome sagovorniku, kako bi rasprava prestala i kako bi se emocije i instikt reagovanja koji čovjeka čini opasnom divljači, zaustavili. Postaču ne pristoji da se raspravlja i da se tuče, niti da se odazove zovu ljutnje i strasti.
Takvog discipliniranog postača Allah prihvata a Poslanik, s.a.v.s., se zakleo da je „njegov zadah iz usta (huluf) draži Allahu od mirisa mošusa“.

Postač ima dvije radosti

Zatim je Poslanik, s.a.v.s., završio hadis ovom radosnom viješću za postača: to su dvije radosti koje je Allah odredio za postača: radost na dunjaluku i radost na ahiretu. Što se dunjalučke nagrade tiče, ona je da „kada se postač omrsi radiuje se svome iftaru“. Dakle, raduje se povratku slobode u jelu i piću i užitcima ovoga svijeta, pa otkloni glad i žeđ, i raduje se što mu je Allah pomogao da upotpuni taj dan obaveznog posta. Tako da je to prirodna i vjerska radost. Zatim ostaje najveća radost na Sudnjem danu, jer će se postač radovati kada se zajedno sa svojim postom susretne sa Gospodarom, pa kada ga Gospodar koji kaže: „Post je Moj i Ja za njega naročito nagrađujem“, nagradi i kada ga pozovu meleki i kažu: „Jedite i pijte neka vam je prijatno za ono što ste ostavili u prošlim danima“. Kada mu se otvore vrata Rejjan na koja će u džennetu ulaziti samo postači, pa kada uđu onda će se zatvoriti i niko nakon toga neće ući.

Bilješke:

Tadžu-l-arus 1/5830
Muttefequn alejhi: prenose ga Buhari u Es-Savmu (1904), Muslim u Es-Sijamu (1151), Ahmed u Musnedu (7693), En-Nisai u Es-Sugra (2216), Ibn Madže u Es-Sijamu (1638) od Ebu Hurejre.
Prenosi ga Ibn Huzejme u svom Sahihu u Kitabus-sijam (3/197). El-E'azami kaže da je sahih. Prenosi ga od Ebu Hurejre.
Prenosi ga Ahmed u Musnedu (23073), Kritičari kažu: Sahih li gajrihi. Ljudi u njegovom lancu prenosilaca su pouzdani osim Džeri ibn Keliba en-Nehdija. Tirmizi u Ed-Da'vat (3519), rekavši: „Hadis je hasen“. Abdurrazik u El-Musannefu, Kitabu-l-džami’ (11/296). Darimi u Et-Tahare (654). Bejheki u Eš-Šua'bu, Babun fi mehabbetillahi (1/436), od Džeri en-Nehdija, čovjeka iz Beni Sulejma. Albani ga u Daifu-l-džamiu smatra daifom (slabim) (2509).
Prenosi ga Ahmed u Musnedu (16273). Kritičari kažu da je sahih. Lanac prenosilaca mu je dobar (hasen) zbog Muhammeda ibn Ishaka. En-Nisai’ u Es-Sijamu (2230), Ibn Madže u Es-Sijamu (1639), Ibn Huzejme u svom Sahihu, Kitabus-Sijam (3/193), Ibn Hibban u svom Sahihu, Kitabus-Savm (8/409). Arna'ut je rekao: Njegov lanac prenosilaca je ispravan prema Muslimovom kriteriju. Et-Taberani u El-Kebiru (9/51), od Osmana bin Ebi el-Asa es-Sakfija.
Prenosi ga Ahmed u Musnedu (9225). Kritičari kažu da je sahih i da je taj lanac prenosilaca dobar (hasen). Bejheki u Eš-Šua'bu-l-iman (3/289), od Ebu Hurejre. El-Hejsemi je rekao u Medžme'uz-zevaid: prenosi ga Ahmed. Lanac prenosilaca mu je dobar (3/418).
Prenosi ga Ahmed u Musnedu (1690). Kritičari kažu da mu je lanac prenosilaca dobar (hasen). En-Nisa'i u Es-Sijamu (2233), Et-Tajalusi u Musnedu (1/31), Abdurrezzak u El-Musannefu, Kitabus-Sijam (4/307), Ibn Ebi Šejbete u El-Musannefu, Kitabus-sijam (2/273), Ebu Ja'la u El-Musnedu (2/180), Ibn Huzejme u svom Sahihu, Kitabus-sijam (3/194). Hakim u El-Mustedreku, Kitabu ma'rifetis-sahabe (3/297). Zehebi ga je prećutao. Bejheki u El-Kebiru, Kitabu-l-džena'iz (3/374), od Ebi Ubejdeta ibn El-Džerraha. Rekao je El-Hejsemi u Medžme'uz-zevaidu: „Prenosi ga Ahmed, Ebu Ja'la i El-Bezzar, a u njemu je Bešar bin Ebi Sejf, ali ne vidim nekoga da ga je smatrao pouzdanim niti nepouzdanim, a ostali ljudi su mu pouzdani (3/27).
Prenosi ga Taberani u El-Evsatu (5/13), od Ebu Hurejre. El-Hejsemi u Medžme'uz-zevaidu kaže: „Prenosi ga Et-Taberani u El-Evsatu. U njemu je Er-Rebi’ bin Bedr koji je slab (daif) (3/400). Albani u Da'ifu-l-džami'u kaže: „Vrlo je slab (daifun džidden) (3579).
Prenosi ga Buhari u Es-Savmu (1903), Ahmed u Musnedu (9839), Ebu Davud u Es-Savmu (2362), Tirmizi u Es-Savmu (707), Ibn Madže u Es-Sijamu (1689), od Ebu Hurejre.
Vidi: Fejdu-l-kadir (4/250).
Za više saznanja pogledaj što smo spomenuli u našoj knjizi: „Propisi o postu“ str. 86. i ono što smo spomenuli u „Savremenim fetvama“ pod naslovom: „Uticaj griješenja na post“ (1/309).

Dr. Šejh Jusuf el-Karadavi
S arapskog,
Džemo Redžematović

No Comments

    Leave a reply