Beduin i poznanik

Beduin

Beduin

Izišao beduin iz pustinje i dobrovoljno se priključio nekoj vojsci i tako mnogo proputovao. Potom se naselio u jedan grad i tamo dugo ostao. Jednog dana dođe kod njega jedan poznanik iz njegovog mjesta, te mu se on obradova i prinese mu bogatu trpezu. Poznanik se tome mnogo obradova jer je bio puno gladan.

Beduin započe razgovor pitajući ga o svojoj porodici: „Reci mi koliko ima kako si došao iz našeg kraja?“ Reče: „Ima deset dana.“ On ga upita: „Kako je moj sin Umejr?“ „Onako kako ti voliš. Napunio je mahalu ljudi i žena.“ Reče: „A kako je Umejrova majka?“ „Dobro je hvala Allahu,“ „A kako ostavi kuću i bašču?“ „Kuću sam ostavio punu familije a bašču procvalu i punu sazrelih plodova.“ Odgovori poznanik. „A kako je naš pas Ika’?“ Upita ga ponovo beduin. „Mnogo je dobar. Njegov lavež se stalno čuje po sokacima.“ Odgovori poznanik. „A kako je moja kamila Zurejka, kako bješe ona?“ Ponovo će beduin. „I ona je mnogo dobra i napredna.“ Odgovori poznanik.
Čuvši sve to, beduin se okrenu svom slugi i naredi mu da podigne sofru. Ovaj to i učini iako gost osta gladan. Zatim se beduin okrenu gostu i pita ga ima li još nešto novo što bi mu mogao ispričati, a on odgovori da će mu sve kazati samo neka pita šta želi.
Beduin poče ponovo: „Reci mi kako ostavi moga psa Ika'a?“ „Crkao je!“ reče poznanik. „A kako je crkao?“ „Zadavio se jedući kosku Zurejke – tvoje kamile.“ „Pa zar je i moja kamila Zurejka lipsala?“ Reče: „Jeste.“ „A kako je lipsala?“ „Pa zbog prevelikog tereta. Nosila je stalno vodu na grob majke Umejrove.“ A kada i zbog čega je umrla umrla Umejrova majka? Ona umrije od prevelike tuge i plača za tvojim sinom Umejrom.“ „Pa to znači da je umro i moj sin Umejr!?“ „Da. Srušila se kuća na njega.“ „Pa zar se i kuća srušila?“ „Jeste, i kuća se srušila.“
Beduin usta uze štap i krenu da udari svog poznanika, a ovaj, brže bolje, pobježe od njega.

(Narodna priča)

S arapskog,
Džemo Redžematović

Tags:

No Comments

    Leave a reply